Back حمض الأسبارتيك Arabic Asparagin turşusu Azerbaijani اسید آسپارتیک AZB Аспарагінавая кіслата Byelorussian Аспарагинова киселина Bulgarian অ্যাস্পার্টিক অ্যাসিড Bengali/Bangla Àcid aspàrtic Catalan Kyselina asparagová Czech Asparaginsäure German Ασπαραγινικό οξύ Greek
| Asparaginska kiselina | |
|---|---|
| O=C(O)CC(N)C(=O)O | |
| Općenito | |
| Hemijski spoj | Asparaginska kiselina |
| Druga imena | Amino-sukcinska kiselina, Aspartična kiselina |
| Molekularna formula | C=4 H=7 N=1 O=4 |
| CAS registarski broj | 617-45-8 |
| Osobine1 | |
| Rastvorljivost | Rastvorljiva |
| 1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima. | |
Asparaginska kiselina ili aspartična kiselina – skraćenice: Asp ili D; Asx ili B – je α-aminokiselina. To je proteogena, neesencijalna aminokiselina, formule HOOCCH(NH2)CH2COOH, čiji je karboksilni anionski oblik aspartat. Putem transaminacije, aspartat reverzibilno prelazi u oksalacetat, koji je važan član citratnog ciklusa. Ima značajnu ulogu i u ciklusu ureje, kao i u biosintezi pirimidina, a česta je komponenta aktivnog centra enzima.
Asparaginska kiselina je jedna od 20 aminokiselina koje ulaze u sastav proteina. Kodoni za ugradnju ove kiseline u polipeptidni lanac su GAU i GAC.
U ljudskom tijelu, aspartat je jedan od metabolita u ciklusu ureje i sudjeluje u glukoneogenezi. Aspartat u centralnom nervnom sistem djeluje kao neurotransmiter.
Asparaginska kiselina, zajedno sa glutaminskom, je klasificirana kao kisela aminokiselina sa pKa vrednošču od 4.0. Aspartat je sveprisutan u biosintezi. Kao kod svih aminokiselina, lokacija protona kiseline zavisi od pH vrednosti rastvora i uvjeta kristalizacije.[1]
- ^ Merck, Ed. (1989) : The Merck Index, Chapter 862, Aspartic acid, 11th edition, p. 132, ISBN 091191028X.